Donošenje zakona do sada nije predstavljalo veći problem, ali je ključno pitanje da li će biti efikasno sankcionisano njihovo kršenje, obzirom na haotično stanje u domaćem pravosuđu, koje dovodi do veoma dugih procedura i niskog broja presuda u slučajevima korupcije.

Tako dobijamo naše Evropljane koji su antievropski, mereno standardima EU, i predstavnike EU koji su nedemokratski, mereno kojim god hoćete standardima. Sve nam to govori da je izgradnja države u kojoj je pristojno živeti posao koji moramo sami da obavimo.

Danas ne samo da stvari stoje suštinski drugačije po svim osnovama (osim što je ruska kultura i dalje nepravedno marginalizovana u Srbiji), već se nekada ozloglašeno „Rusija i Kina“ na sav glas ponavlja možda i učestalije nego u zlatna vremena bombardovanja.

Teško da bi se u ovom trenutku Evropa mogla nazvati ičim bajkovitim – srpski pusti san o evropskoj rapsodiji u poslednje vreme postaje neka vrsta noćne more – odande stižu užasne vesti o propasti života desetina hiljada ljudi.

Vrlo je lepa misao Biljane Srbljanović kojom opisuje naše savremene političare: „...Živeti je lepo. A živeti lepo je najlepše.“ Ipak, možda bi trebalo nazreti i šta je to u savremenoj srpskoj politici „teško“. Teško je priznati grešku i boriti se za pravdu.

Kako je moguće da se oko nečega što je toliko bitno za jednu zemlju, a to je pokušaj njene federalizacije koji može dovesti i do secesije njenog „najbogatijeg" dela, ne vodi duga i žustra debata? Kako to da nikome previše ne smetaju ni državoliki članovi statuta?

Ništa se gore ne odražava na patriotska osećanja građana, pogotovo onda kada su pred njima velika iskušenja, od lošeg primera vladajućih. To naročito važi za primenjeni patriotizam. Za spremnost da se deluje i trpi, a ne samo misli i priča.

Tribina koja je ovde otkazana, na nekom američkom koledžu ne bi mogla da bude ni zakazana a da se najavljeni predavači prethodno ne uhapse a prisutni privedu na informativni razgovor.

Odakle nekim mlađim ljudima u Srbiji, nakon svih nevolja, ratova i žrtvi koje su našem narodu naneli nacisti uoči i tokom Drugog svetskog rata, ideja, glupost i drskost da sebe nazivaju "neonacistima" i na javnim mestima u crno obučeni pozdravljaju ostatak svoje nacije hitlerovim pozdravom?